МАМА …
Ко ме љуби јутром рано
кад у школу ја пођем
ко ме грли непрестано
кад из ње кући дођем
Ко ми тепа моје мило
кад је време да се спава
ко ме стави ту на крило
кад ми болна гори глава
Ко ме воли од свег више
и у срцу увек носи
да ме скрије од те кише
руке греје у мојој коси
Загонетка није тешка
просто се реши сама
то је она што се смешка
само моја мила мама…
Братислав Богдановић


2 comments
Odavno sam pretplacena na Tvoje pero, a i da nisam, ova pjesma bi me kupila.
Lijepo kazem, Santicevsko pero…Pozdrav.
Author
Hvala ti od srca, ako me išta natera da pišem pošto ja to radim onako iz hobija, to će biti ovako topli komentari 🙂