Lepota njena…. Kristina Simic

Mislila je da je ružna,
Dok je gledao u njene oblakom bojene oči,
Tako sive, tako se cinila tužna,
Kao da se nad pučinom bore
I sivilom neba dušu joj boje.

Mislila je da je ružna,
A on je video samo lepotu
Skrivenu u prevoju njenih mekih usana
U hodu sitnom I uzdržanom,
Delovala je kao nijedna druga.

Bila je nežna, tajanstvena, brižna,
Svoja I sama, a opet neizbežna,
Dodir svile na obrazu je bio njen pokret,
Tiho lelujanje u vazduhu,
Bila je sve što nijedna druga nije bila,
U svemu tome bila je lepota njena….