STIH DANA i PESMU NEDELJE BIRA – LepaS
PESME NEDELJE OKTOBAR 2009
- VISIBABA – Eleonora Luthander
- KAD DUŠA ZABOLI – Stana Minić
- TAJNA – Sava Ilić
- Groblje,Tama,Čama… – Miljojko Milojević
31.10.09
Čekam te noćas
na uglu ljudskih stradanja
na prvoj stanici sna
zastajem na čas
sita pustih nadanja
korakom bez pokreta
čekanju dosledna ćutim
tlo pod nogama ko da se gubi
ne, ne prihvatam ono što slutim
neka,nek idu srećni ljudi
meni nema dalje.
-Stana Minić
30.10.09
Obraz
Publiku sami birajte,
ili perom il’ rečima.
Na svom papiru sanjajte.
Ovo dete još se budi
iz potrage za pesmama,
što ne čitaju svi ljudi.
Miloš Leković
29.10.09
TEБИ
И пролазило је,
Време које је живело, време које је умирало,
Ту крај нас, у погашеним светлима града,
У јутру које је немо стајало на раскршћу,
Првог погледа, лица, онога који се памти,
Јер, украшено је било осмехом,
Оним најлепшим а тако обичним.
Зоран матић
28.10.09
PESMA NEDELJE
VISIBABA
Zarumeniće mi se opet
gonjena duša
ubledela u skloništu samoće
Zvončići sreće
nadjačaće zavijanje čopora
zauvek
U nedelju
u proleće
povešću svoju dušu
u šetnju
Hodaćemo polako
Uvek ćemo od sada polako
hodati
da što kasnije stignemo
do starosti
do smrti
Eleonora Luhander
27.10.09
…svetlo…
…koje se krije
u ljubavi
obasjava put
kojim putuju
odabrani
i neprikosnoveni
čuvari tajne
koju kriju
pod košuljom
i privijaju
na gole grudi
kao majka
čedo kad doji
skrivajući
svoja osećanja
od tame oka
koje želi da sruši
i uništi to krhko
zdanje obojeno
bojom ljubavi.
Branka Zeng
26.10.09
A ja sam vam eto
i pesnik i čovek,
štoviše žena,
pa mi je sav teret sveta
na leđima,
pa mi je duša u grču
sva ozleđena,
jecati hoće al’ joj se ne da
trzaj krene pa se preda
suze niz grlo pa u nedra
razum se od srca otima
i to mi je sudbina –
jer ja sam pesnikinja
25.10.09
SVITAC I VETAR
Grme gromovi
Tope se polovi
Otvaraju valovi
Tonu gradovi
Nebu sam se molio
Vetar mi te ugasio
Bos sam na led stupio
Za tobom se zaledio
Ljubavi moja
Saša Milivojev
24.10.09
TRENUCI SNA
Večeras, zbog tebe
ubiću mesečev sjaj
i sve zvezde ugasiću
u tvojoj kosi.
Ostali su samo trenuci sna,
rasparčani i nikad proživljeni.
Nazdravimo novom susretu,
koji, možda neće promeniti svet,
ali život sigurno hoće!
Dalibor Đokić
23.10.09
PESMA NEDELJE
U iskopanoj duši opet raste pelin
tako malo reči za tako mnogo bola
i tako malo suza za tako puno tuge
ćutati ne mogu a pričati nemam s kim
nema ni sna da odmorim dušu od pitanja
ni zračka sunca čak ni u svitanja
kad isto je i noć i dan i jutro i mrak
kad nemam s kim da podelim
taj osećaj bola što je k’o smrt jak
ni srce svoje nemam kome dati
pa molim boga da prestane kucati
nek odmore misli u tom večnom snu
nek istrule ruke kad nemaju zagrliti
čoveka u čoveku prijatelja bar
ma kome treba život kada on to nije
zar se srce može baciti k’o stvar
u ruke onom kom su reči zmije…
(C) Stana Minić
22.10.09
ZA KRAJ
Ovo može biti
Kajanje
Trajanje
Oproštaj pred vratima
Ćutanje…
Ipak…
Ovo je ta
Poslednja pesma
Koju vetar nosi kao
Pocepanu maramu
Kroz raskršća
…mala biserna suza
zamotana u čaršaf
natopljen kišom…
Gordana Knežević
21.10.09
PESMA NEDELJE
ТАЈНА
Ја не могу ником рећи да те љубим,
кријем осећања ко шкртица пару,
да чистоту душе своје теби нудим
да једно је биће од мене и тебе,
нит нажао ишта теби да учиним
а да притом не бих повредио себе.
И не могу ником рећи да си моја,
тајно мога неба на срцу што блиста,
да ме топла љубав само греје твоја
искрена и нежна, као суза чиста.
Да ти очи гледам у часима тијем
док нам тела дрхћу а разуми муте,
и пред ким једино не морам да кријем
да живим за наше часе и минуте.
И остаћеш тајна целога живота,
јер те неко други поред себе има,
а у свему томе једно је грехота
што те нисам смео показати свима.
Сава Илић
20.10.09
УЗАЛУД
Узалуд, кишо,
своје сузе остављаш
на прозорима мојим;
Узалуд луташ…
Узалуд капљицама својим
баладе свираш
Узалуд, ох, узалуд,
за њу ме питаш…
Владимир Рајак
19.10.09
Varijacija No.2
Opet šteta!
Man’ se stari berićeta:
seme i đubrivo i gorivo skupo,
cena žita niska i bez štita.
Stari traktor juče ti prolup’o…
Tvoja rodna, lepa, ravna njiva,
kao i ti,
sad jesenju setvu sniva.
-Al’ ko vas štiti?
Miljojko Milojevic
18.10.09
NIT
Kamen si,
najteži kamen na mojoj ogrlici,
saplitaš sa carskog puta
tudjim srećama
izgažen…
I bol si
i uzdah
i noć
i svitanje
i dašak vetra u sumrak
i …
Sve si,
sve si
a da te čak nisam ni pozvala
da sve postaneš….
Aleksandra Pejic
17.10.09
ПУСТИ МЕ
Пусти ме
потајно у ћелије,
баш у те-оне зреле, најсмелије,
у миоцвату и једром ластару….
Пусти ме да харам
нервима и жилама
и да ти у њима, свим силама
служим, као господару…..
………….и то ми није довољно….
Зато, пусти ме
у косе, под нокте,
да, и тада, са тобом
вазда растем, господару мој….
На чулне пашњаке,
баш у те-груде од полуде,
пусти ме
а потајно, остани само свој…..
……………пусти ме….зло ми је…
Aleksandra Mladenovic
16.10.09
ЗАУВЕК ТВОЈА
Пролазе тренуци време улудо
Кад сам без тебе
Сазнајем да је живот чудо
И чувам себе
За неку стварност која ће доћи,
О, ја то знам,
Када ћу напокон моћи-
Целу себе да дам.
Не мораш ме разумети
Не мораш ме желети јаче
Буди само ту – понекад
Када сам сама и кад ми се плаче.
STANA M.
15.10.09
Trebalo bi mesečeve kapljice
Utkati u kose nabujale Morave
Pre glasa plave ljubičice
Jer tada više ne bi dolazile zime
Stalno bi u zavičaju cvetao jug
A proleće ne bi napuštalo lug
Zato po čitav dan
Savijam sunčevu rosu
I razbijam brzacima san
Samo da bi Morava
Imala cećuravu kosu
I tako klešem mesečeve opeke
I brzacima Morave vijuge tkam
Tako mi ovoga dana
Moja malenkost – Svetlana…
(C) Svetlana Djurdjević
14.10.09
и ову јесен и лишће и твој ход.
Ја волим и моју разиграну машту,
све сумње и сву бол.
Ја све то волим, а ти и не слутиш,
да са лишћем, које у пролазу газиш,
умиру и моје очи.
© Љубодраг Обрадовић
13.10.09
koji se širi kao eho
u lavinu koja ruši i skriva
dok je toplota
zaslepljen belinom
prostranih polja
otapa i rađa
napaja zemlju
na kojoj gajim
želju i stvaram
sliku od snova
a čuvam blago
koje se čita
u jednom kutku
oka koje skrivam.
Branka Zeng
12.10.09
Ponekad ti je i drago da ih imaš!
Stavljaju na probu spremnost tvog duha
i tela
i ljubavi…
Šta bi nam život bio bez ivica?
ovu moju poslednju,
toliko zavolela,
toliko, da smo postale nerazdvojne!
Šetam, blažena, po samom sečivu
i uživam u pogledu
na sopstvenu propast
iza nje…
11.10.09
otkrio sam sebe na kraju svih krajeva
strofe bukte,
dok gradim neki svoj svet
i od pesnika
iz pepela stvaram čoveka.
10.10. 09
Istopljeni vosak
pružio se duž svećnjaka
formirajući
novi oblik svog postojanja.
09.10.09
Zakuni se još jednom
da poslednji put umireš.
Ovi nalegli svici
ostaće završna radnja
u ulici Hristovog raspeća.
iznad svakog dobra, iznad svakog zla,
počivaju drug do druga, ovdašnji do stranca,
i heroji, i genije slavni kraj tužnog pijanca
– svi u tami teškog, vlažnog, tla.
bez ljubavi, i sreće, i jada, i bez nade svake.
U tišini i dubokoj čami svoje crne rake,
očekuju voljene i drage…
Tu i moja draga očekuje mene!
iznikli i rastu sve cerovi sami.
Među njima jedna breza bela
prkosi tišini i grobljanskoj čami.
voleo bih da mi iznad čela
mesto cera, mesto gloga ljuta,
nikne samo vitka breza bela…
šumi, šumi, šumi
sve lepše, i duže, i više…
Da se zvezde i okolni humi začude, zadive,
kako brezi pesme mrtav pesnik piše.
07.10.09
Још овај пут
Да се испричамо …
Касно је …
Прошло је подне …
Пакујем кофере …
Одлазим …
Остављам сећања
Успомене …
Део себе …
Опора горчина
Тиња у грудима
Крадом помињем име
Твоје …
Памтићу га. Обећавам
До задњег трептаја …
06.10.09
Da ja tebe
Volim
Najviše na svetu
(to je moj aksiom
Moja teorema
I jednačina moja
Sa dve poznate
U kojoj si ti
I iks i ipsilon)
Kako onda
Možeš da mi kažeš
Da me voliš
Najviše na svetu
Ne laži
Pusti
Da ti ljubim razlomke
I da te volim
Nedeljivu
Sa dva
05.10.09
Сачекај још трен,
Док сунце залази,
Испићу последњи пехар вина,
Црвеног као крв на мојим грудима,
Слатког као њене усне,
Сувог и опорог,
Као једно срце које сам волео,
А ти и ја,
Моја Смрт и ја,
Идемо, некуда,
И опет, на мојим уснама,
Остаје подругљиви осмех наде,
Док срушене ивице времена,
Певају песму победе.
Зоран Матић
04.10.09
STIHOVANJE
našom istorijom kola;
Staro, izlizano, iznošeno spajam,
Kako da umrem nova
dok ti ruke ne dovajam
da mesečinu zagrle
i trag vatre što stola po njoj…
03.10.09
i pola mog grudnog koša
kad sam te iza sebe
u hodu naslutila!
Umesto bola
leptiri u stomaku…
sam
kroz sebe gledala
srce
kako se sa tvojim grli…
da poletim,
poželeh da im zajedno
posmatramo
ptičije poljupce…
02.10.09
Uvo, još, lovi šuštanje
malih pahulja.
Ni led
ni žar
ne pucketaju ove noći
što se sa zorom ljubi.
po trepavicama popale
Tišina
prekrila
sumnju i strah.
01.10.09
СКАЛИНЕ
Протекла је младост коритом Рибнице,
Водопад ми страшни, дах старачки леди,
Ал` ми још зборано обасјава лице,
Призор двоје младих што у мраку сједи.
Невен Милаковић
_________________
Add to favorites 
Коментари