СТИХ ЛУТАЛИЦАМА…..
Окани ме се,
не лудуј слепче код очију,
примораваш ме да будем груба…
Схваташ ли твоју илузију
да је доброта глупост….
То свачије уши не пију…!!!
Окани ме се,
Сунце ми заклањаш,
ти на човека и не личиш…
Увек ћеш баш као пијан из крчме,
попут псета што лута да скичиш,
и да се дичиш нечим, а ничим…
Окани ме се,
муко без поуке,
реко без корита,
песмо без рефрена….
Машто без снова,
окани ме се….
За мене ти си биљка што вене…
без корена!
ЛУТАЛИЦА И СЕНА
ШТО СЕ ГУБИ…
ОКАНИ МЕ СЕ….
© Миладиновић Сандра


Коментари