191 пута прочитано
ДОБРА ДУШО
Добра душо што давно почиваш
знам да ме гледаш са висина,
толико ми требаш,
толико ми недостајеш,
твој поглед и реч,
а тишина ова ме боли
и жива рана никако
да зацели у боји
плаветног неба….
Добра душо што давно почиваш
знак твог присуства ми треба….
Седим и размишљам јутрос о теби
и нека тиха милина
обузима ми тело и мисли,
кроз прозор ласта ми мила
долете у поткровље
и поче да кружи,
а онда на ивици застаде на трен…
Добра душо твој поглед у њеним
очима и тај чаробни лет
оте ми осмех брзоплет….
али лековит…
Добра душо….
© Миладиновић Санра
Add to favorites 
Коментари