krik u noci – Kristina Simic

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
346 пута прочитано

Zasto plačeš srce moje, šta te to slama
Tvoj nemi krik u noći uzdahom para oblake.
Sediš dok mesec se probija kroz razmaknute zavese
Misli ti brzo prolaze, ali jezik se o reči ne sapliće.
Pamet te razume, oči gledaju sa željom, ali usne se ne otvaraju.
Ćute, ne progovaraju…
Jer pamet zna, kada se otvore, da ih niko razumeti neće,
Da ce se bečiti, smejati, krasti,
Da ce podsećati na zvuk tepsije,
Biće ko’ mukli udarac bičem, ko’ fijuk vetra
Da se svi plaše, jer nema slova, nema glasa
Sve je samo ko’ prokleto mukanje.
I taj krik se ne čuje, samo plač I suze što teku
A nije žuborenje, I nije prelepo tkanje
Što stvaraju bujnu od reči reku!

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/42820

2 comments

  1. Please wait...

    Vi mene oduševljavate! 🙂

    1. Please wait...

      hvala vam najlepse… od srca 🙂

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.