Питала сам сунце срећа шта је,
Сунце ми се загонетно смешило,
Својим зраком умилно ме тешило
Да је срећа све што живот даје.
Питала сам звезде шта је срећа
И на небу месечину сјајну,
Месец није одао ми тајну,
Срећа, рече, тајна је највећа.
Кад ујутру зарудела зора,
Засијало на прозору сунце,
Запевало у грудима срце –
Сад нек буде све што бити мора.
Шетала сам пољем целог дана,
Удисала мирис пољског цвећа,
Сазнала сам тада шта је срећа,
Зацелила моја стара рана.


Коментари