35 пута прочитано
ЉУБАВ
Уплео се у венама акорд од тишине
Слова се сраме својих жеља
Преплетено с слутњом
Удах се бори за издах
Песма нијансу сна тражи
Ону боју паперјастог додира
Када је
Љубав
Самој себи довољна
Маштом извезени
Чворовима упредени
Равницама зачињени
Горама загрљени
Очима обневидели
Само у њој прогледали
Док
Створени једно за друго
Не верујемо да знамо
А умемо да можемо
Add to favorites 
1 comment
Divni stihovi 🙂