MIRIS USANA TVOJIH – MiladinovIć Sandra

MIRIS USANA TVOJIH

Napiši mi stih bez rime,
na papiru svog od sna,
da zvezdama bude ponos,
nek me seti ko sam ja….

Nek me šapat noći trgne,
miris tajne me opije….
Postoji li zemlja čuda…
i srca što jače bije?

Opasno ću biti blizu
gnezdu one sokolice,
što je perom dodirnula,
deo neba, Sunca lice…

Uzaludne čežnje poriv,
nestaće ko izmaglica….
Kroz snove se lakše diše,
želja maštu zagolica…

Priušti mi dodir reči,
osmeh slova što zavode,
ko planinski potok teci,
pokaži mi čari vode….

Ispod stiha što rominja,
kao letnja topla kiša,
nek mirišu tvoje usne,
da mi jutra budu tiša….

(c) Miladinović Sandra