23 пута прочитано
СУНЧЕВ БРЕГ
У измаглици остаје твој лик,
сена си, а понекада и слутња,
и жеља и страх се преплићу,
и туга се срећи зналачки руга…
Одавно чујем плиму жагора,
бесмислице хватају плен,
погледи ко’ копља улицом лете,
а ти си одавно вешт слуга њен…
И тутње речи као колoне,
марширају правила док чувају ред,
послушници салутирају док крста ломе,
док осмех запљускује Сунчев брег!
(с) Миладиновић Сандра
Add to favorites 
Коментари