SIVILO – Milovan Petrović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
127 пута прочитано

Crni oblaci prekriše nebo,

magle doneše previše sive.

jesen ubija pesnika u meni,

ni muze više ovde ne žive.

 

Lišće odavno izgubi žutu,

tu finu boju jesenje topline,

s’ njom se izgubi pesnik u meni,

dušu prekriše boje sive.

 

Skupljam ostatke pesničke duše,

po sivilu polja još tražim stih,

ruka mi drhti, ništa novo,

da li ću naći neki od njih.

 

Predamnom papir i dalje prazan,

stihovi vešto u maglu beže,

sivilo, sivilo, svuda u meni,

sivilo zbog tebe, ne zbog jeseni.

 

Sivilo, sivilo, što dušu steže,

o… zašto i stihovi s tobom beže.

 

Milovan Petrović

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/43839

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.