181 пута прочитано
MILI MOJI STARI
Mili moji stari,samo kad se setim
tih bezbriznih dana,vreme k’o da stane.
Vaših dragih lica, pogleda, sitnica
sve u meni, tiho, za vama uzda’ne.
Nežni dodir slike,sa koje se smeše
vaše tople oči, pokraj stare česme,
vraća me u vreme dunja, snova, lipa,
davnih ushićenja,izvorišta pesme.
Mili moji stari, čežnja da se vratim
na ognjište ono, što toplije greje
od majčinih skuta, bezdušnih i hladnih
u danima došlim, tugu mi nasmeje.
Sad utroba hladna dva tela mi krije,
al’ znam da nadamnom brižna krila stoje.
Što duša zavoli nikad smrtno nije,
makar se i srca i udi upokoje.
Mili moji stari, ostao je zavet,
zapečaćen kovčeg uspomena, blaga,
da u njega diram uvek kad sam slaba,
skriveni u njemu, još ste moja snaga.
Add to favorites 
31 comments
Preskočiti na obrazac za komentare
Aleksandra,
šta da čovjek kaže na ovakvu pjesmu. Ništa, samo da zaplače… Mnogo toga u pjesmi me je dotaklo lično, dotaklo duboko… Dunja (i slatko od dunja), lipe, a i slika, kod mene je portret njih dvoje, portret koji sam sam uradio.
Divna pjesma.
Pozdrav, Miro.
Miro,hvala na lepim recima…postavila sam je kao ogovor tvom ZAVICAJU,kao jednu nostalgcnu koja oplakuje jedno vreme i mesto…Pomislila sam da ces sigurno dati svoj komentar,i eto,nisam pogresila…da ce te dotaci licno i duboko…
Ti i slikas?Fantasticno…meni samo leze portreti i ikone,pa ih ponekad uradim…
Bas smo sodne duse,prijatelju moj..
Ogroman pozdrav,Aleksandra
Aleksandra,
ne slikam, nekada davno sam malo amaterski portretisao, ovo „davno“ je uistinu davno.
Uopšteno rečeno:
Nije lako sjećati se, čega više nema,
osim ponekada,
za nesnenih noći,
dok mjeseca svjetlost, krati noćne sate,
svojom igrom straha,
itd.
Ovo sam već postavio na ovom sajtu, ponavljam se, izvinjavam se…
I od mene veliki pozdrav, Miro.
Author
I kod mene isti slucaj,amaterski,vrlo retko,..Neka se ponavljas,meni nekako iskliznuse ti stihovi,naci ci cu ih vec u tvojoj kategoriji,da sve ponovo procitam natenane…Taman su mi otkazane neke obaveze za danas,pa cu imati dooooooooovoljno vremena.
evo jedne strofice,posto je kod tebe ponoc,valjda…
A ti,kome zoris,kom si bezdan,tajna,
kad meni si davno zameo sve pute?
U oku ti zvezda,treperava,sjajna,
na ponocnom nebu,bas ove minute…..
Ako ti se svidja,reci da postavim na sajt…
A sad adio…Idem da citam sve tvoje….
Aleksandra,
Miro
postavi pjesmu koju si načela, cekam.
Ovo što sam „se ponavljao“ je na „početnoj stranici sajta“ u arhivi, negdje krajem juna mjeseca i zove se „Nije lako razmišljati“. Nije ovdje na „blog-u“.
p.s. Možeš me hvaliti, ali ja znam gdje je moje mjesto. Ja sam ipak samo „škrabalo“.
E,pa necemo tako!kakvo skrablao?!Onda sam ja jos vece!!!necu to da slusam ,cujes!
Preskroman si….Uz vas tek sebe otkrivam,sigurnija u svoja kazivanja….a ti,tako! ako je tvoje stvaralastvo svrljanje,kako sad ja da postavim ovu pesmicu?Sta li je tek ona….cccccc,Miro,pretera ga….
Trazila sam i videla da nije na blogu…Hvala na uputstvu….
dobro,nemam te gde,ne mogu da kazem ne….sad ce pesmicica…..ide….Posle brisem,kuckamo se noca,ujurtu,popodne,u podne…ah,puste tudjine i razdaljine,,,dobro pisem ti u neko doba,nadam se da cu te zateci u dobrom zdravlju i raspolozenju
Pozzzz
skrablao?
SKRABALO,to sam htela da napisem…ko da se nisam umila…ccccc
Draga… sta god da kazem ‘za pesmu’ malo je…
Naslov govori SVE!
Topao zagrljaj
Lepa
Lepa,to dobro znas SVE trnje moje…
Zagrljaj do neba….
@Miro.B
deo Vas u meni, deo Mene u Vama,drage poete….tako je…
…..u vama pronalazim taj deo sebe ,nadjite ga i vi u meni….u koferima,lipama,starim slikama,cak ignoju, na onoj male lepoj strani….sve je vase….a opet nase..
….pesme,sto ih vise dajemo-vise se umnozavaju….
pregrst najtoplijig pozdrava svima,
vasa A.
Rekla si;
Zagrljaj do neba… Sta ako nema neba?
Ponocnog ima,ima…..ups.gde ja to upadoh?
nebo nam je granica,a posto je ovo igra bez granica…..zakljuci sama….Lepa moja…
„što duša zavoli nikad smrtno nije
makar se i srca i udi upokoje“
duša je bezgranična bit. stihovi su misaono filosofska metafizička metafora energije u prostoru i vrijemenu.
da li smo mi slučajno ovđe na zemlji? Ili?
A A A svo bogatstvo čovjek nosi u sebi. Vaše pjesme su vaš zavjet trgnut od sna…
zamisli život bez poezije
perfektno!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
zamisljam…..nezamislivo……..
A…
Nezamislivo:)) Upss!!! gde sam ovo upala?
:))
Jao,bice tebi kuku-lele ….Ha!ha!
Lepa ,bas si super!!
Ti jedina mozes da udjes u moj koment a da ostanes ziva!Zazam se..
Samo izvoli,uvek si mi dobrodosla….
kuku lele:)) ma dobicu ja i batine…hehe
Mene zanima kako si ti usla u moj koment?:))) imas li opciju “napredno uredjivanje“?
Odgovori | Citiraj | Napredno uređivanje
Aleksandra, ah, te emocije! Ah, taj život!
I MOJA JE SREĆA TVOJOJ SREĆI SLIČNA,
A MOJA JE TUGA SASVIM NEOBIČNA.
Pozić od srca.
Ej,Seko,pa ti me bas prostudira….neka,neka,istrazuj nas,krstari ovim stazama duse…I osecaj,u carstvu si emocija….Ah,te emocije,ali,bas! U svakom delicu cuci neki eo tebe,jer svi smo mi cestice iste tvari, samo nam je pesma onaj magnet koji nas sakuplja…i zblizava…
Pa da ti odgovorim stihom..
.
I sta na kraju su odgovori svi
tebi i meni,
dok izviru iz nasih najvecih dubina?
Kad ni korak ne ucinismo ka sebi
zato kreni,
jer pesma u nama najveca je istina!
Kreni Seko,i nikad ne posustaj,zeli ti tvoj saputnik na stazi istine,kojom se redje ide….
laka ti noc…
“Saputniče na stazi istine“, dani su mi postali ljepši od kad sam upoznala tebe (lakše mi je da se borim (nadam se: i izborim)) sa ovom godinom, čiji kraj želim da bude sušta suprotnost od njenog početka. Zajedno je mnogo lakše. NAZAD neću, NAPRIJED moram…i bez posustajanja.
Veoma me raduje sto sam u tvom zivotu ,na polici duse dobila jedno mestasce,na kome me mozes uvek naci,kad god ti zatrebam,jer, jedna drugoj cemo trebati ,na ovoj prasnjavoj stazi postojanja ,to je sigurno…Osvetlala si mi ove tmurne dane sjajem koji iz tebe isijava, nenametljivo jer to si TI,saputnice draga…nema posustajanja….Kraj godine bice lepsi ,a takav i pocetak sledece godineti zelim…moj skroman doprinos ces uvek imati,za ostalo ces se sama uspesno pobrinuti,u to ne sumnjam….tvoje A.
A – početak azbuke i abecede, neka bude i početak boljeg početka, bolje srede, ali bez kraja. Imam ja dosta snage da istrajem na putu ka svom cilju (ja sam u horoskopu DUPLI OVAN – ne znam da li vjeruješ u uticaj zvijezda na nas).
Pa zvezdice imamju neku svoju pricu,ispisu je u jednom trenutku i ta nas prica,nasa mala ispisana istorija koju zivimo,prati….ja sam jedan BLIZANAC, sa ovnovima oduvek na divnoj talasnoj duzini,njihova energija uvek prija…Cak sam jednog i rodila da ga uvek imam uz sebe…eto sta mislim o ovnovima,Seko moja….Pozzzzzzzz od meneeeeeee!!!!
Blizanac i Ovan se dobro razumiju – baš smo se našle (i ovo je sudbina: da medju ovoliko ljudi baš tebi da se javim i komentarišem tvoje stihove). A zamisli koju kombinaciju ja, kao Ovan imam (dva sina i kćerku): Bik, Ovan i Jarac – svi “rogati“ i nije mi bilo lako balansirati na platici života da ih izvedem na pravi put, ali treba biti i ostati majka (sa velikim M). Čuvaj svog anđela Blizanca – lijepo je kad znaš i imaš razlog cilj svog postojanja.
Upsss… i ja znam da griješim. Očito, da mi danas dan nije naklonjen. Nadam se da si me ipak razumjela – u znak izvinjenja šaljem veliki poljubac tvom anđelku i tebi.
Imam i jednog lava,pa nije mi lako….pozdrav…
“…pa nije mi lako“ – sve se to zaboravi jednoga dana kada svako pođe svojim putem, a onoj kojoj “nije bilo lako“ postane još teže, jer postane svjesna da je najljepše vrijeme ostalo “tamo negdje“ i povratka mu nema, njena sadašnjost je (postala) pretočena u usamljenost, a budućnost…ima li je?…i koliko?
Author
E,SEKO,NEUMITNO STO JE NEK- SE DESI NA IVICI NOZA OCAJA I HTENJA…POMISLIM- RODITELJSTVO JE NISTA DRUGO DO SETNJA PO TOJ IVICI….SVESNA SAM ILI MOZDA SAMO TAKO MISLIM…ZATO TREBA SEBI NACI UTOCISTA U MNOGIM STVARIMA,DA SE U TOM TRENUTKU TA USAMLJENOST BAR MALO UBLAZI..AKO JE MOGUCE..POZDRAV,DRAGA SEKO DO NEBA…
Mnogo toga ćeš ti još otrpjepi i oštricu otupiti (naravno, ako na vrijeme sve prihvatiš kao dio života i nečega što je moralo doći) – nekada, bila sam istog mišljenja kao ti sada, ali me je, ovo suludo vrijeme, naučilo da drugačije mislim… I ti, što prije shvatiš i prihvatiš, biće manje bolno ići dalje (duša će ti tananije pjevati). U prednosti sam: mogu veći pozdrav da ti pošaljem, pa on seže sve do zvijezda “na kraju svemira“. Ponekad i za nemoguće postoji mogućnost…
Mogucnost jos uvek postoji, verujem u nemoguce……sve sto je moguce jos mi se nije dogodilo….A, imacu k- umu tvoje dobronamerne savete, to znaj…Srce si veliko,dobra duso sa rozicima koji ne bodu,ber mene….
Ogromnu ruzu,ma ne buket…
P.S.Pesma ZA ISTIM STOLOM,je pri kraju…..malo da odstoji i saljem ti je ..hehehe…
Ti si srce; kažeš “ZA ISTIM STOLOM je pri kraju“ – svaka ti čast. a to “malo da odstoji“ tako i treba (tako rade pravi pjesnici), ja to kažem “da pjesma sazri“. A što se tiče savjeta, ja to tebi kao ovim mojima troma “rogatima“ od srca, a iskustvo na životnom putu (dugom…o dužini drugi put – ne zbog mene, jer ja volim svoje godine i s ponosom ih nosim, nego zbog nekih drugih – ipak, u svakom žitu ima kukolja, a mi se nalazimo u velikom polju različitog sjemenja i korijenja) mi pomaže da pomognem (savjetom) da lakše prelaze trnovit put. prema tome, uzmi (ako ti odgovara) ili ostavi… Sve što radim, radim s dobrom namjerom. a ti prosudi, pa odluči. svejedno, mi idemo dalje (na ovaj ili onaj način). Tri cvijeta
za tebe i tvoju sreću
Idi na blog sada sam je objavila,samo za nas dve……….
Kako prija ova topla pesma, vratila me u neko vreme,da, njome se ‘ladno putuje kroz vreme!!!