96 пута прочитано
Pssst! Ćuti!
Ne daj da odzvanjanje
praznjikavih reči
zveketom naruši
tek rođenu,
savršenu tišinu.
Pređi
Preko moga tela,
mojih uspona i padova.
Ćutke.
Poljubi mi radosne zenice,
što ne mogu da te se nagledaju.
Uđi
u moje zatomljene odaje,
na prstima.
Poljubi mi nečujno,
pola duše.
Zaboravi ključeve,
lozinke
teške reči,
bežanje od sebe.
Ureži se
u mene, silno,
manirom ratnika krstaša,
hajduka iz šume,
vojnika na odsustvu,
mornara koji prvi put plovi.
Spusti se kraj mene
i samo ćuti.
Dođi do daha, pa mi šapni
Da li nam je ovo trebalo?
Add to favorites 
2 comments
Ova pesma je definitivno trebala da se desi!!!
Pozdrav i cestitke autorki na divnim stihovima!!!
Aleksandra…
Hvala mnogo 🙂