LIPA – Milovan Petrović

Cvetna lipa pravila je hlada,
mirisala ko nikad do tada.
Ispod nje sam poljupce ti krao,
zrele višnje sa usana brao.

Stara lipa još uvek je tamo
još miriše i još hlada pravi,
dal’ si pod njom sa drugim čovekom,
a srce si obećala nekom.

Ja još miris od lipe osećam,
još me mami ukus od višanja,
još ne mogu da te zaboravim,
da prestanem da volim i sanjam.

Sve bih dao da te opet sretnem,
ispod lipe kao nekad davno,
dal’ poželiš isto i ti nekad,
il’ ti za me sve do mora ravno.

Milovan Petrović

–