30 пута прочитано
Ko nam je ukrao snove,
uneo tugu u duše,
ko to dozvoli da nam se snovi,
ko kula od karata sruše.
Sanjasmo u mladosti svojoj
čudesne snove neke,
pitome brežuljke, cvetne livade,
malu kućicu kraj reke.
Sanjasmo i jata ptica,
slobodna što nebom lete,
ko to pokvaren beše,
pa strpa ih u krletke.
Sanjasmo i decu našu,
decu!… ne jedno dete,
ko to zabrani rodama
na našu kuću da slete.
Ko nam to ukrade snove,
eh,… samo kad bi znali,
da nam ih ponovo vrate,
baš sve,… ma sve bi dali.
Milovan Petrović
–
Add to favorites 
Коментари