232 пута прочитано
НИЧИЈА
Самоћа је богатство духова,
о којем нисам знала,
јер никада нисам нити сањала,
да ћу остати сама…..
Тражим ли много ил’ нудим мало,
сањам ли истини лице?
Од мојих страхова је изаткано,
сазвежђе несанице…
Носили су ме вихори рата,
сенке духовног мира,
док нисам схватила да ова ватра,
самоћу сама и бира…
Осмех ми је пао на усне,
варнице из очију лете,
и волим више него икада
без злобе и сујете….
Љубав је мој пут,
a самоћа мој верни друг….
Бескрај је онај непревазиђени,
тајновит и најлепши призор….
Стихом по први пут,
признаје заљубљен и луд,
да ничија сам међу звездама,
јер је то мој свесни избор!
(с) Миладиновић Сандра
Add to favorites 
Коментари