ДА ЗАБОРАВИМ НА ТРЕН…. – Миладиновић Сандра

ДА ЗАБОРАВИМ НА ТРЕН….

Волела бих да одем далеко
Ван овог света, ван ове климе
Волела бих да одем далеко
Где се речи допуњују у целине

Одведи ме птицо златокрила
Шта се мислиш из твога сам јата?
Вихоре сам од лишћа чинила
И бисере низала из блата…

Странци лудо замахују главом
Покондирене тикве сеју семе смеха
Али како да развучем осмех
Када за њега прави разлог треба…

Клепет чујем ноћима да кружи
Сањалице допиру у собу
Волела бих да одем далеко
На трен само ову људску злобу
Да заборавим…

(с) Миладиновић Сандра
ПОСВЕЋЕНО ТУЗИ ОВОГ ЛУДОГ ВРЕМЕНА И АНЂЕЛУ ТИЈАНИ