KORENI SU MOJI POČUPANI – Milovan Petrović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
369 пута прочитано

Godine su prolazile mnoge

lutao sam od grada do grada,

sad bi hteo negde da se smirim

ali gde bi ne znam ni sam sada.

 

Koreni su moji počupani

stara mesta kroz sećanja zovu,

a ja samo želim da se skrasim

i ne želim avanturu novu.

 

Prijatelje ostavlj’o sam lako

iz mladosti što su pravi bili,

one nove što sam uz put stek’o

prijateljstvo samo su glumili.

 

Kud bi sada, gde bi se vratio

Kad sam post’o uspomena samo,

prijatelji rekli bi mi možda

da se samo iz mladosti znamo.

 

Šta ću sada kad mi mladost prođe

kad ostarih svetom lutajući,

napred ne smem, a nazad ne mogu

probisvet bi da se vrati kući.

 

Kol’ko vidim, kako stvari stoje

da li ići ili se vratiti!?,

Možda bolje da ostanem ovde

pa možda ću korene pustiti.

 

Milovan Petrović

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/44712

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.