256 пута прочитано
Svi putevi vodiše me k’ tebi
bez oznaka i bez putokaza,
ni u mraku pogrešio ne bi
sudbinska je to za mene staza.
Sva su mesta za mene stanice
i u njima ništa lepo nema,
samo tvoje mesto me mamilo
i devojka što u njemu sneva.
Sve su zore budile me suncem
davale mi snagu za kretanje,
ptice su mi pevale kraj puta
da sam srećnik davale na znanje.
Mahaše mi kraj puta neznanci
smeškaše se vesela im lica,
neki bi mi samo dobacili:
„Idi dalje nije stranputica“.
I na kraju ja ugledah tebe
prepoznah te međ’ stotinu lica,
pitaš „Kako?“ a ja pojma nemam,
dovede me do tebe ulica.
Milovan Petrović
–
Add to favorites 
Коментари