Imala sam sve.

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
142 пута прочитано

Ne kajem se jer hodala sam bosa,

velikim poljanama zlatnog žita.

Što se u tom moru dragocenog zlata,

prepoznavala samo moja rita.

 

Ne žalim jer igrala sam na kiši,

i blatnjavih očiju gledala dugu.

Spektrom boja razlivenim po nebu

odgnala sam iz srca ustaljenu tugu.

 

Osetila sam zrake sunca,

i njihovu ogromnu toplinu.

Vetar koji nemirno igra,

a ipak stvara neku milinu.

 

Ne stidim se svojih rana,

od uboda i raznih drugih stvari.

Za sve ožiljke i tragove na mojoj koži

niko više ni ne mari.

 

Još se prisećam osećaja uzbuđenja, i

fali mi neko u mladost da me vrati.

Da ove dane duge starosti,

bar na kratko, meni prikrati.

 

Kad je trebalo ljubila sam,

grlila snagom svoje mladosti.

Uživala sam u danu, životu,

deci, radosti.

 

Može se reći da imala sam sve,

i da se zbog ničega sada ne kajem.

Za večiti mir i dugi san,

sad samo svoje telo mogu da predajem.

 

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/45525

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.