RAZBIJENO SAM STAKLO milka vukic vujnovic

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
284 пута прочитано

“nada“

.

Trazim zivot nestali

Kroz  detinjstvo, u domovini;

Sebe u sebi gusim,

Stihovi se grce iblede,

Beli papir sivilo nocu jede…

To gluvo doba ne zeli znati

Ko sam, gde sam, sto sam…

Svima samo greska

Svom zivotu preteska!

Beznadje mi oci stipa

Da l’ je bolje da se

Smejem il’ placem?

Razbijeno sam staklo

Razbacano morima

I poljima, …al’ tudjim!

.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/45732

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.