290 пута прочитано
УКРАДЕНИ ПОЉУПЦИ
Срце као јабука слатка,
умивено медом од трава,
мекано попут паучине,
брижно као мајчине очи,
претаче време у љубав…
сажима месец у клупко,
загрева сунце до усијања,
а потом се кали низ брзаке,
бистре потоке и водопаде,
кроз мајске капи кише,
када муње севају дуже и више
небеским сводом…
Када прве ласте донесу,
поново пролећни немир,
и љубав почне да цвета,
попут нових изданака из земље…
Стрпљење поскупљује
и тешко је зауставити «бреме»…
јер под њим…
ноге, руке и мисли су неухватљиви….
И нема тог ловца ни зрна,
који могу стати на пут,
пробуђеној лепоти,
омамљеној загрљајима…
вртешке без краја,
уздисаја и кајања,
украдених пољубаца
од вечности…..
(с) Миладиновић Сандра
Add to favorites 
Коментари