Још који сат

Поглед на сен што успавано њише таму
Додир затурен у неком оковратнику
Пољубац пролазности
Крај куфера стрпљивости
Док Траје још који сат
Година ова

И ево ме како наново распремам
Сваки промашај
Затурену мисао
Ненадан осмејак
Траг трагова закаснелих
Ил намерно одложених
За овај мах

Неонски удар емоција
У ћелијама тог молекула
Што атоме разбија
На још милионе зракастих аура
Constanta је ипак линеарна

Фреквенције времена упредају се у прореде
Одјекује херц ко громада одваљен од мајке природе
Тако и ја љубави
Ко озонски омотач Сагорела
А једна кап би ме оживела

Мада
Јесам ли филозоф, песник ил хемичар
Физичар знам да нисам
Сем кад поспремам
Раздвајам
Цепам а неделим
Сједињена космосом и временом
У тродимензионалној слици
ове Жене

Ex

Од тебе до мене
Све науке су неуке
Све спознаје непознате
Све једначине синтагме
Које се умножавају Мислима
Чак ми је и и говор Дефиниција
Којом се Вера у Вери Потире
Да би одсјај Верујућег
Опет Аморфно сплела
У ту Љубав од пепела

Ево распремам
Некрпим
Неопшивам
Немам тог сребрног праха
Да конацe Занавек Закивам

Бацам
Одбацујем
Не желим
Перем па
Кидам
Хемијским процесима
Разних удаха
Себе од тебе Откивам

И тако мах по мах
Док тихујем правоверну молитву
Да Докажем
Како јачина није у маси
Већ само у снази ума
Чојством одабрано
Твоје или моје
Све једно
Наше

И док титрамо на последњим струнама
Што оста од године ове
Ево поздрављам се са тобом ко скитница ил
Просјак све једно је
Драги мој Професоре
У љубави наука нема дефиниције
А Живот нам довољно
Оставља изборе!