Pesma nesrećno zaljubljenoj ženi – Nenad Đekić

Pogled joj luta ko nekog da traži,

ko nožem seče te tamne sene,

ta divna žena tugu skriva,

ali je izdaju tužne oči njene.

U grudima srce snažno joj lupa,

ko mala srna ka njemu beži,

damarom svakim grudi joj steže,

svaki joj uzdah čini sve težim.

U mislima lik njegov vidi samo,

to lice po sobi oko nje šeta,

i ništa ne vidi, ništa ne čuje,

to lice je sada centar njenog sveta.

A ruke male lagano drhte,

izgleda da ih ka nekom pruža,

kao da bere najlepše cveće,

al’ samo hvata trnje od ruža.