371 пута прочитано
СУТРА….
Светла града сијају,
поноћ је нема…
Песму моје душе
руше предрасуде…
дивљакуше,
доконе до бесвести…
Где си несвести?!
Штикле и
прамичак месеца у оку
заједно цупкају
под кишом која
почиње да роси…
И она пркоси?
Безазлено купање савести
у таласима ноћи,
и израњање осмеха
у плими јутра…
ОПЕТ ОНО НОВО СУТРА!
(с) Миладиновић Сандра
Add to favorites 
Коментари