18 пута прочитано
ВОЉЕНЕ ОЧИ
Ова равница
ветровита је и болна,
јер јужно су очи моје
и срце без спокоја….
Бог даде мајци
да грли чедо
што живот му даде
и наду заредом…
Путеви ови вијугави,
што се у магли зову огњиштем,
радују, али и прже варницама,
што лете као зрна
над правим бојиштем…
Једно те погоди у око,
друго у руку, треће сред срца
за навек те рани,
а тражиш само
ту мирну луку
да душу ти смири
и каже….
СТАНИ!
Вољене очи
боје кестена
заувек сам ваша!
(с) Миладиновић Сандра
ПОСВЕЋЕНО МОЈОЈ ВОЉЕНОЈ ДУШИ,
СИНУ ДУШАНУ
Add to favorites 
Коментари