98 пута прочитано
Kob
Rođenje i smrt ne biraju se
Oni biraju nas…
Sudbina ili šta već
Neđe je upisano…
Čudan je jezik taj…
Znamo ga a ne poznajemo
Možemo bježati…
Ne možemo pobjeći…
Nosimo žig na pleća
Svako ponaosob svoj…
I niko ne zna dan…
Početka i kraja svog
Možda je život samo kob
A možda, ko zna?
Add to favorites 
18 comments
Preskočiti na obrazac za komentare
bravo aArso, bravo,bravo
hvala Ti a šta drugo reći brato
Bravo, Arso.
“…Možda je život samo kob
A možda, ko zna?“ upravo tako, drugar.
Seko,pisanje je prokletstvo, kob ponekad. Hvala na javljanju. Poz
Izabrase nas za rodjenje,izabrase nas za smrt i izabrase za sve ono izmedju njih….
Pozdrav i tvoj sam istomisljenik…i to ne samo u ovoj pesmi,da znas…..
Braaaaaaavooooooooo,1A…od3A
I meni se čini da smo na istoj “talasnoj dužini“ kada je poezija u pitanju, a što mi jeoma drago. Pozić za tebe.
AAA lijepo hvala. Svi mi imamo svoju kob.
Srdačan poz…
Hej, nocne ptice…..kako divno pevate kao slavuji u noci….Bas se nesto mislim…imam jednu podugacku,ako ste rapolozeni za citanje, pustila bih je….malo ce da traje to kucanje moje…sta kazete…
Bilo po danu ili po noći
Blizanac će opet sa pjesmom doći. – Svakako. I “noćne ptice“ vole slavuje, samo ne znam kako to slavuji pjevaju noću, prije bi se moglo reći …kao sove:)). Ti umiješ da napišeš dugačku pjesmu, ja ne – pišem kraće pjesme (rijetko se desi neka malo duža pjesma). Hvala ti Aleksandra
Bas prosipas ,ovnu, stihove k’o vode,
po njima mi misli ,tebi, vazda brode….
Seko, slavuja pesma se najlepse cuje za mirnih noci…..Nisam ni ja znala da umem ili ne umem, to je kod svih tako,verujem….
osecam da polako me reze taj mac sa dve ostrice….moracu se skloniti…na neko vreme…
pevajte,nocne ptice….pozdrav….u novembru me necete puno sretati…
Pjevaćemo pjesmu koja će te čuvati od sječiva mača – neka te Bog čuva i sreća prati i čuvaj se. U mislima, bar, bićemo zajedno do ponovnog kuckanja. Imaj na umu da i ti imaš svog anđela čuvara.
I ne samo jednog, i ne samo jednog…na Zemlji..
U pesmama bicu s Vama…gledacu Vas let i diviti se pogledu….
Hvala, milo moje. Želim ti mnogo lijepih stihova koje ćeš nam, nadam se, pokloniti kad budeš mogla doći da nam se bar javiš.
Neces ni primetiti da me nema….
Vec spremih jednu onako,kao TACKU na ovaj niz koji bese dug,mozda predug…
Zove se KO SI TI?
Shvatices u njoj da moram na nove proplanke svezine i tisine…poljubac…
Stize ti pesmica-nije mnoooooooogooooo duga- nesto me poterale duze,sto retko radim…
javljam se ,bar….
Ne umije svako napisati dugu pjesmu a da u njoj ne načini greške koje pjesnik ne smije sebi da dozvoli (a ti ovo dobro radiš) – piši onako kako ti duša osjeća i traži.“…na nove proplanke svezine i tisine…“- sa srećom pošla, ako je to tvoj izbor i ako će ti tamo biti lijepo.
Haje drugo,na citanje,nocna ptico…
.
ja odlazim sada na proplanke snova,
ostaje sa tobom jedna pesma nova…
Grlim te…pemicama…