Песник и цар
Збиваше се ова прича врло давно,
о њој и сад, песма, да се пева жели.
У далеком царству, где све беше славно
на двору су, скупа, цар и песник живели.
Ћудљива му нарав, ал’ цару све бива;
ако дан је јасан, песмом иште мрака,
већ сутрадан снужден, песма му је крива,
сва песничка мука- за њег, беше, лака.
Сву залудност своју и очај, је хтео
да му песмом лечи убоги поета,
готово да без ње, живет’, није смео,
зазирућ’, полако, од стварности, света.
Колико је ноћи све до зора бдео,
рад царевог хира, над свећом и пером;
том ни снег, без песме, не бејашe бео,
истрајаше песник, с љубављу и вером.
Сав измучен, несном, хтеде да му каже,
„Све ће залуд бити, живот песма није,
ма колико да ти риме муку блаже,
свака од њих , само, илузију крије.“
И тако би било, можда и до века,
на добро се свако другим добром враћа.
И цара судбина, из потаје чека,
свака обмана се, са истином плаћа.
Тад омрзе њему све да је потаман,
и цару се прохте, у животу муке,
те нареди стражи: “Онај песник сраман,
тај писати не сме! Одсеците му руке!“
Јеца јадна душа, на пањ руке стави,
зацрне се небо у истоме часу,
сва руља у чуду -небо се не плави-,
повика на цара, сва у истом гласу:
„Не суди му царе, јер тад судиш нама!
Како ће нам Сунце без песника сјати?
Без руку и пера, песма доћ’ ће сама,
јер, певати, никада, он не може стати!“
Зачуди се цар, већ пресуду пише,
„Велика је сила у овом човеку,
те га народ треба, и од мене више…
…Ово вид’о нисам, у читавом веку.“
У лудилу своме, не зна шта да чини,
опет тражи риме , да му кажу саме,
нареди му, везан да песму начини;
(то врхунац беше, ове чудне драме.)
Свако срце стаде, да се песма роди,
већ му ропац задњи, сав у трансу вапи,
исписујућ’ души, потпис ка слободи,
издахну му снага до последње капи.
Положише тело крај царевих ногу,
он узећ’ у руке, што од њега оста;
рече:“Нек’је песма-жртва вишњем Богу!
Ево, брат мој, радо, мучеником поста.“
Заврши се прича, ова, врло давно,
у њој сконча песник, без рана и крви.
Шта написа задње, постало је славно:
„Последњи-у песми, нек’ остане први!“
Add to favorites 
14 comments
Preskočiti na obrazac za komentare
“…живот песма није…“ koliko istine… “Како ће нам Сунце без песника сјати?“ -Ja dočekah i prije jutra. Hvala ti…
ji put, jer vrijedi pročitati je.
Ako se ipak odabrati mora –
ja pjesnik ostajem i tu nema zbora. – Na stihove stihovima odgovorih…A pjesmu ću pročitati još ko
Ako ti tako kazes…ne sumnjam..
.umori me bas ova grdosija….idem konacno da oodmoooooooriiiiimmm….prijatno ti citanje zelim.
…zevajuci…
To obozavam,spontanost…na stihove stihovima.
..ima na forumu opcija i mesto gde se mozemo natpevavati,nadovezivati na zadate teme….to nisam probala…pronjuskaj kad imas vremena…ljubac..
interesantntna saga…
naprosto treba kondicija…
pjesma ima dramski zaplet…
poezija je moćna, zar ne?
Pa i da se ekranizuje,zadirkivala me danas jedna osoba…
Salim se,nije za mene karakteristicno da imam kondiciju i nemam je…Zato nisam sebe videla u prozi,jer smatram da tu treba cvrst rad..a tu sam labava…ovo je eksperiment, koji je hteo da se desi,vidno me iscrpela,iskreno da ti kazem..pa,rekoh,e,pa nece biti zalud, ides ti u etar…ne zvala se ja Aleksandra sa 3A…hahahaha!!
Kob, nista drugo…uvatila za gusu pa ne pusta..a i tvoja nije labava,citam….citam…
Ako ti se dopao i rasplet…nesto sumnjam…
Pozdrav, Arsenije!
ovaj bese u maleru,a mi cemo preziveti sa nasim carevima u nasem carstvu…
rasplet je OK. Nijesam pristaša hepienda, a na koncu ova poema odiše veoma jakom glosom i porukama.
svaka čast, zadovoljstvo je čiteti Tvoja ostvarenja
poooooooooooooooooooooooozzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz!!!!!!!!!!!!!
Author
Mislim,sad si me kupio za sva vremena ovim komentarem….laskavce,ti,jedan….c,c,c,c,c,…
Tvoja,A.
rasplet je OK. Nijesam pristaša hepienda, a na koncu ova poema odiše veoma jakom glosom i porukama.
svaka čast, zadovoljstvo je čitati Tvoja ostvarenja
poooooooooooooooooooooooozzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz!!!!!!!!!!!!!
Author
CESTO SE JAVLJAJU DUPLI KOMENTARI…da prijavimo Ljubi ovaj eho? hehehe….
Volim kad se cuje….
Author
Ko to cita?koooooooo????tu sam..ajde jednu pametnu…ime…..
Želim i ovdje na blogu čestitati pjesnikinji za ovu biografiju
zadaću i sudbinu pjesnika… od slijepog Homera do svih nas
običnih smrtnika i slijepaca kod očiju…sa ovom pjesmom
…kratko i jasno…za sve nas što po Njegošu…mrčimo hartiju
POETSKA SNAGA
A ja sam vam eto
i pesnik i čovek,
štoviše žena,
pa mi je sav teret sveta
na leđima,
pa mi je duša u grču
sva ozleđena,
jecati hoće al’ joj se ne da
trzaj krene pa se preda
suze niz grlo pa u nedra
razum se od srca otima
i to mi je sudbina –
jer ja sam pesnikinja
Ratka Bogdan
25.10.09
Author
Beskrajno sam dirnuta Vasom neobuzdanom zeljom da slavno iskazete i na svakom mestu tu muziku Vaseg titraja duse koja je u skladu sa stihovima ove pesme…verujte,dajete mi krila i dalji podstrek……Ne umem dalje nista vise reci….svako postovanje i zahvaljujem.Aleksandra!
Hvala care!