21 пута прочитано
СУНЧЕВА БАРКА
Осећам како лишће расте,
сок живота липе се буди,
са југа долећу у гнезда ласте,
надолазе реке, уздишу груди…
Сјатила се сунчева барка,
плови улицом и стазама,
тамо где владаше снежна бајка,
топлина сија променадама.
Као она шољица чаја,
што чека своју коцку шећера,
прозори сањају да им се преда,
слика пејзажа, тиха вечерња…
И лептир из лутке излетеће,
ушушкан шупљином старога стабла,
на валове ливаде тихо слетеће,
неће да пати док му се нада…
(с) Миладиновић Сандра
Add to favorites 
Коментари