Napisao sam prvi red,
smeh.
Napisao prvu knjigu,
tišina.
Napisao drugu knjigu,
prašina.
Pišem i treću,
„prijatelji“ mi uzeše za zlo
„Šta mu se desilo to!?“
Pokvari im sliku o sebi
pa kako me sad mrzeli ne bi.
Koliko truda i muke,
zar da im sliku srušim
tako olako … o… bruke.
Četvrtu počeću tek,
e… to će već biti greh.
Ovo zaista nisam smeo,
al’ eto…
…samo sam se malo zaneo.
Milovan Petrović
A sad kratak pogovor;
Prijatelji (bar ih tako zovemo) a često i sama familija, jako se trude da na sve načine stvore iskrivljenu sliku o tebi, jer te ne žele prihvatiti takvog kakav jesi (često si iznad njih a to ne mogu da svare).
Njihova slika o tebi je slika krivog ogledala.
Kad im to ogledalo polupate, tek onda shvate koliko su ništavni u svom jadu. Ali, neka ih oni su nam baš takvi ništavni, često vetar u leđa. Zbog njih takvih mi težimo ka savršenstvu, pa nek su nam onda baš takvi kakvi su, živi i zdravi.
Milovan Petrović
–
Add to favorites 
2 comments
Ništa Ti oprostiti neće ako si uradio ili rekao a da vredi. Tumačenje i nije bilo potrebno jer je pesmom rečeno sve. Ali, to smo mi….No, važno je biti čvrsto na zemlji i biti svoj.
Pesme su lek za sve.
Pozdrav i što više lepih pesama.
—————————
————————— Baš tako Srbislave;
Cene te samo dok si na kolenima, dok mogu da te sažaljevaju.
—————————-Problem nastaje kada se podigneš, ustaneš.
—————————-Objašnjenje zaista nije trebalo, ali sam u jednom trenutku osetio neverovatnu potrebu da
svu gorčinu izbacim iz sebe.
—————————-Sad je već bolje. Idemo dalje.
Veliki pozdrav!