Жена за дугме створена

Премеравам слова
Бројим прореде
Тежином удаха издах задржавам
Несмотреношћу лаж још једну покопавам

Лажем себе да жмурим јаче
Да невидим дубље
Лажем себе да могу, умем и знам
А слаба сам
Јер, ова последња ме је разнела
Ко мемљивог црва сатрла
Јаловом опет јалову учинила
Па ми је и сваки трептај осуда
А мисо ух та „фрајла стара“
Опет ме је на жртвеник
Ко јагње приклала

Премеравам покрете
Бројим ожиљке
Лагумом нови лавиринт ткам
Како да се из Истине искобељам
Како да Лаж огрне сјај
Несмотреношћу сад себе покопавам

Лажем себе да јесам та
Омама од измаглице саткана
А у ствари сам сасвим обична
Жена за дугме створена
Она што сама отпада кад нетреба
И правим се јака и моћна
А у ствари
Слаба сам

Свака ме је Лаж поништила
Свака Истина унизила
Свака реч слово окренула
Сваки проред душу кидао
Свака ми је љубав присела
Истинитом Лажи принета
Арлекинском сликом сликана

И сад
Премеравам слова
Бројим речи
Нижем ово што оста од мене
да прегрупишем редове
И наново поченем да Верујем!