84 пута прочитано
Umilnim glasom tuđina zove,
kao sirena mornare u smrt
a ti misliš, čeka te život,
radost, sreća i rajski vrt.
Sa nadom grabiš priliku novu
i srećan hrliš u beli svet
ali kad stigneš, tamo te čeka
večita zima, hladnoća i led.
Hodaš bez cilja, zamišljen, sam,
postaješ senka, kule se ruše,
možda nekad i stekneš bogatstvo
al’ ćeš do tada, ostati bez duše.
Shvatićeš nekad svoju grešku,
kako stariš biće ti gore,
krenuće reka osećanja,
snovi će postati noćne more.
Fali ti jezik, fali sloboda,
tamo si ipak samo rob,
fali ti šetnja kroz guste šume
I nekad da obiđeš očev grob.
Add to favorites 
2 comments
Nekako vidim sebe u ovoj pesmi. Pesma ti je ODLIČNA. Ili bolje reći pesma ti je ISTINA. Jednom rečju BRAVO Nenade!
Author
Nažalost, niste se samo vi našli u ovoj pesmi, mnogo je ljudi koje je i koje će rasplakati… To je ipak surova istina i sudbina ljudi koji se usude da potraže sreću i bolji život na nekom drugom mestu…. Drago mi je što vam se dopada i ujedno žalim ako vas je rastužila…