Tuđina – Nenad Đekić

Umilnim glasom tuđina zove,

kao sirena mornare u smrt

a ti misliš, čeka te život,

radost, sreća i rajski vrt.

Sa nadom grabiš priliku novu

i srećan hrliš u beli svet

ali kad stigneš, tamo te čeka

večita zima, hladnoća i led.

Hodaš bez cilja, zamišljen, sam,

postaješ senka, kule se ruše,

možda nekad i stekneš bogatstvo

al’  ćeš do tada, ostati bez duše.

Shvatićeš nekad svoju grešku,

kako stariš biće ti gore,

krenuće reka osećanja,

snovi će postati noćne more.

Fali ti jezik, fali sloboda,

tamo si ipak samo rob,

fali ti šetnja kroz guste šume

I nekad da obiđeš očev grob.