Коприве

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
114 пута прочитано

 

Након плахог љетњег пљуска, дођох на село…

Кад се појави ведро небо и косовци поздравише сунце…

Изађох да се надишем лијепог ваздуха,

у бањанима природа је још увијек исконски чиста…

Крај стајњака гојне коприве набрах…свежањ маслачка из врта…

Узех са јутрос помуженог млијека врхње.

И дивну чорбу скувах…чорбу која диже из мртвих…

Са лончетом које се пушило на столу направих селфи

Јер,  што није на фејзбуку није се ни догодило…

Коприва ме данас нахранила…некад је многе од глади спасила…

Помислих да ће опет доћи то вријеме, јер у свијету се гадно закувало баш…

Шетајући блажено пуног стомака, ове ме тешке  мисли  на свјежем  зраку сколише…

Него опет помислих,  да сам међу ријетким срећницима

на овој планети,

који има комад својег неба

И све невоље може преживјети

само…

ако вриједи и треба

Ове ме мисли на крају ипак осоколише.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/47982

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.