(Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)
Misliš da možeš da mi se vratiš
A da ti ne vratim zlo za sramotu
Što si sa drugu noćas spavo
I sa nju pevo moju pesmu
Na jauk da ti budne
Ko što je meni bilo u zoru
U prazan krevet ladan ko guja
Živa a mrtva ko smrzla tica
Smrzla da ti budnu usta za pesmu
Što si joj pevo na uvo moju
Što si me lago da nisi sa ženu
Sa tebe dabogda da ne budne radost
Ko što sa mene nije život
Neću da kunem da te zemlja jede
Po zemlju da gaziš mene da gledaš
Kako po tebe i po sebe gazim
Sa vruća usta drugog da ljubim
U ladnu dušu da drkćem od zimu
Da mu se kunem da mi je u srce
Pred tebe da se smejem
U sebe da vrisnem
Na obraz da ti pljujem da ti se svetim
Ko što si pljuno na moju pesmu
Misliš da ne mogu sa drugog da legnem
Misliš da mogu da ti ne vratim
Ako se vratiš nek nisam dužna
Dugovo dabogda Bogu dušu
Ko meni moju izdanu pesmu
Sve moje sa tebe u nju je stalo
Staje mi srce
Tebi sam je
Drugoj si je…
Add to favorites 
Коментари