Apoteoza

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

APOTEOZA

Cobanin se javio monotonim glasom
imitirajuci grlice, kosove, kukavice, vrane,
zasumelo je drvece hrastovo koje je prihvatilo
glas cobanina raspolozenog za natpevavanje.

Onda se iz sume javio slavuj svojom flautom
a gavran je izvodio fuge kao tube ili fagot.

Kolska kola su uletela kao cembalo
svojim razularenim ritmom sinskih tockova
po razlokanom drumu,a trebalo je imati
uvo i za bleku njegovih ovaca, zov
jaganjaca u potrazi za majcinim mlekom,
sto je celoj simfoniji davalo akorde
prirodnog sklada i opijenosti.

Testera je u obliznjem sumarku
kresendom razresavala i povremeno unosila
nepotrebne pauze, ali se sve ubrzo slilo
u sumsku dolju kao uzavrela bujica glasova
sa naglasenom kanonadom pneumatskog cekica
detlicevog kljuna. Razlegla se onomatopejska
simfonija a cobanin podstice glasove
svadjajuci ih da se natpevavaju,
nadglasavaju, osluskujuci jedni druge,
pa opet u izazovu snage i zelje,
koje je podsticala zunja valjajuci glasom
i imitirajuci druge, pravila ritmicni presedan
sofisticirano izmisljajuci nove vragolije ,
a nesnosno nestrpljiva svraka zelela je
da se primakne orkestraciji ne bi li se cak
i dirigentski nametnula.

No, zuta vuga uporno je vukla svojom harfom
na tonske precice seckajuci pauzama
i izazivajuci nered, nestrpljiva da saceka
ulazak u svoju deonicu koju je ometao
crni kos i tako unosio novi nesklad.

Prividni nesklad je odzvanjao u
cobaninovom uvu jer je svaki dan sve vise
savladavao njihovu pojedinacnu opojnost
i majstorstvo i tako pri prvom susretu,
kao svaki dirigent, sekiricom, kao dirigentskom
palicom, zakuckao po stablu hrasta
gde je detlic zanemelo osluskivao kada ce se
taj zvuk njegovog oponenta pojaviti
otimajuci mu posed i vlasnistvo.

A onda ,opet, razlegne se gorom orkestracija,
prvo tiho, jedva cujno pa sve jace
ukljucujuci ucesnike da svoje sonatine
i altove raspevavaju sve do dolaska
slavujevog umilnog tenora, vibrantnog,
neumornog vuginog alta, svrakine
krestave rastimovane viole, da bi
sve to cobanin svojim podsticajem
dovodio u red i omogucavao da
njihove solo partiture ucine kolorit
u sumskoj orkestraciji.

Pocinje stakato detlicev sa tri takta,
prihvataju violine sumskih vrhova
jedva dodirujuci zice picikato,
dok violoncelo od pocetka lagano hvata akorde
razvlaceci gudalom legato.

Neko ptice je zacvrkutalo piskavo
dva puta, izgubljeno, a onda su
obe violine i celo pohrlili u pomoc
izgubljenom glasicu koje je
klavir vec nadjacao svirajuci visoki “C”.
Nastala je skladna sreca kada su se pronasli
a porodicna sumska kadenca tako zavrsila.

28.12.2o14.
DragosP.
Velgrad

FavoriteLoadingAdd to favorites

348total visits,2visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/48540

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.