317 пута прочитано
НЕБЕСКИ СВОД
Огрлице бескућнице,
миљенице моја мила,
сјајно чедо из недара,
без које ја немам крила…
Да сам птица, ко што нисам
летела бих без престанка,
а овако срце туче,
кад ми машта некад мањка…
Мојом реком све до мора,
ехо носи уздах душе,
нека мисли ко’ шта хоће,
границе све брише ушће….
Соколица над облаком,
своје гнездо док посматра,
поља родна ко’ ћилими,
шуме густе крај пропланка….
Вијугави споменари,
чипке, шаре извезене….
Огрлице бескућнице
спавај ноћас поред мене!
(с) Миладиновић Сандра
Add to favorites 
Коментари