264 пута прочитано
ДАИРЕ
Расула сам косе црне,
одсањаћу овај ритам,
даире ме носе лудо,
непрестано с’ тобом играм…
И бојим се и надам се,
пустим сузу чак од среће,
срце куца као лудо,
ово коло куд ће, где ће!?
Низ кровове, преко моста,
у даљине с’ јатом птица,
Ко ће ово разумети
ако није луталица!!!!!?
Смири мало дах и дрхтај,
стопи се са струјом реке,
појури ко’ стрела хитра,
склопи руке нежне меке….
И не жури ова игра
без правила и без рока,
има порок да се нећка,
љуља лађе снажног бока!
Занеси се, пољуљај се,
изгуби се на тренутак,
и не бој се ако схавиш,
да су снови твој белутак!
(с) Миладиновић Сандра
Add to favorites 
Коментари