1.023 пута прочитано
Add to favorites nov 06 2009
PIĆE SA STOLA OD BOLA – Stojanka SEKA Zakić
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/4935
Related posts
Ostavite odgovor
Подсећамо Вас
- Ово је Стари сајт Блог ПоезијаСРБ и доступан је за носталгичне само за гледање и читање садржаја, али на њему не можете постављати своје песме.
- Своје песме поставите на новом сајту на адреси www.poezija.rs . Ако имате конкретну примедбу у вези са постављањем или приказивањем садржаја који сте Ви креирали, пишите ми на мејл pesnik@poezija.rs
27 comments
Preskočiti na obrazac za komentare
Author
Dok kiša kupa moju Semberiju, ja šaljem ovu pjesmu svima koji bi htjeli da pročitaju nešto novo od mene. Pozdrav
Kakva divna galerija duse..
Hvala, u toj galeriji se nalaze (meni) drage osobe, a jedna od njih si i ti _ ja tu “galeriju duše“ ljubomorno čuvam.
što ne ubije očvrsne.
tvoja poezija plijeni, očvršćava.
duša trepti dok jeca, aritmično
Hvala, Arso, prijatelju. Što ti imaš bisera u svojim komentarima, pa me ostavljaš bez teksta!!! ŽIVOT me je, Arso, očvrsnuo – ranije sam bila ranjiva (veoma) upravo toliko koliko sam sada postala čvrsta (zato, valjda, mogu da lakše razumijem ljude i njihove probleme. Bog mi je dao snagu.
Hvala ti od
I jedna je Lepa 
колико је некад била рањива
колико је накада била сањива
колико је била пуна плача
толико је дана свима мијија
толко је данас пуно јача
за толико је сада чвршћа
душа пјесничке искрена чиста
колико је стихова родила
колко је ђака васпитала
колко пријетеља обрaдовала
колко пута била дјевјчица мала
колко пута је била одрасла жена
не поштована, не запажена…
тлоко је сада, неустрашива
тилко је сада јака, жива и јача
толико је сада, чврста и чвршћа
толико је сада, искрена
толико је сада одана
толико јој је душа као свила мека
чик, чик погодите која је то Сека…
Dobra moja RUŽO, hvala ti – ti si srce; da li će oni koji me ne poznaju, saznati više o meni (zahvaljujući tvojim stihovima); možda će biti i onih koji će reći da ima pretjerivanja u ovome što si rekao. Ipak, tebi još jednom veliko HVALA za pjesmu koju si mi posvetio, potaknut mojim stihovima.
Hvala Ljubi za postavljanje pjesme na POČETNOJ STRANI sajta, zatim Bilu, Aleksandri i ostalima koji su mi, svojim komentarima za ovu pjesmu, dali podršku za dalji rad. Ljubim vas i
od 
Hvala GordaniKnežević i Sanjalici na lijepim riječima i podršci.
od 
Hvala hvala njima svima,
hvala Bogu što ima…
Hvala, i tebi, RUŽO, prijatelju.
Miro, gdje si? Ima li šta novo?
od 
Tu sam, tu sam, evo ručak pravim,
od „kompa“ do kuhinje, trenom hitam,
dobro pazim da ručak ne zagori,
a evo ponešto, stignem da pročitam.
Mašem (ne rade smajliji), Miro
Author
Miro, a ne zoveš na ručahk 🙂
Prihvatila sam mahanje – Ljuba je opet nešto radio – opet mijenja izgled bloga….. Mašem sa obadvije ruke – je l’ vidiš?
Author
Kuvarice manje zbori
da ti ručak ne zagoi – vidi čega se sjetih; sjećaš li se, Miro, ti ovoga?
Nemam smajlića, pa zamisli osmejak
Sjećam se naravno, zato i ne progovaram!!!
U dvije kratke strofe, sve je rečeno. Bol osnaži do odredjene granice, a preko te granice počinje da uništava, da pravi od čovjeka ruinu…
Zato bol ne treba puno prizivati niti izazivati, nego pustiti da ga vrijeme pretvori u sjetu, jer bol samo vrijeme može pobijediti. Tek je tada bol bezopasan i čak ga se rado sjećamo.
M.
Author
Miro, ako možeš pogledaj Početnu stranu sajta – ja sam se oduševila (mislim da mi se nije pričinilo).
A što se tiče bola, otupjela sam oštricu mača do te mjere da me ne dotiču mnoge stvari koje su me prije ubijale. S
Nije Ti se pričinilo, sad sam provjerio. Iznenadjen sam i obradovan.
Hvala Ljubi što je postavio pjesmu na „Početnu“.
Pozdrav i čitamo se.
Author
Ljuba je genije – prepoznaje dobre stvari. I ovaj novi izgled mi se dopada, mada trebaće malo vremena da se naviknem… Pozdrav……….
Čitamo se
Da, ponekad kad imam malo vremena, pokušavam da Vas malo iznenadim. A dobrih pesama je zaista mnogo… Pozdrav Ljuba
Ljubo, hvala. Lijepo je doživjeti prijatno iznenađenje. A što se tiče dobrih pjesama, vjerujem da će ih biti sve više – važno je na pravi način animirati one koji pišu dobre pjesme, a vremenom će se iskristalisati stvari, pa će i one manje dobre, doživjeti svoj preobražaj. Pozdrav
SekaZ
Author
Miro, da li se smirio adrenalin čiji je rast prouzrokovala STRAST (zbog toga što je postavljena na pravo mjesto)? Pozdrav
Seko,
nije još, nije još…
Prijatan osjećaj još ne popušta.
Pozdrav, Miro
Author
Miro, želim ti da taj osjećaj dugo potraje, jer znam da će to donijeti i neke nove stihove (možda “novu“ ESMU, u nešto skraćenoj verziji – o tome sam razmišljala, pa razmisli i ti i napiši…).
Žao mi je što mali žuti nisu još u funkciji
Šaljem ti “osmijeh od uha do uha“