313 пута прочитано
Usnih
Usnih te noćas,
kao nikada prije,
obnaženu, smjelu…
Imala si samo
moju košulju
ogrnutu preko ramena
i čežnjiv osmjeh,
a ja te gledah,
gledah ta koljena…
Ne mogoh se nagledati!
Usnih kako ti
moji prsti ostavljaju,
tragove po bedrima,
a ja gledam kako
brzo nestaju,
a ti samo govoriš:
„Ljubi me, ljubi me jako,
nemoj da staneš“!
Ljubih te noćas,
kao nikada prije…
Usnih noćas
tvoje prste u mojoj kosi,
kako me stišću
na grudi ti bijele, nabrekle…
Pomislih: ”Koliko…”?
I slušah tvoje srce,
dugo slušah,
slovo po slovo:
„Do crvene planete,
do najudaljenije zv’jezde…“.
Otvorih oči,
još bi pomrčina,
nestade san, brzo
kao tragovi mojih prstiju
sa bedara ti,
samo u jednom kutu sobe,
ostade tvoj osmjeh
i tvoj glas:
“Ljubi me, ljubi me jako”!
Osmjehnuh se, gorko…
(C) Miro Beribaka
Add to favorites 
6 comments
Preskočiti na obrazac za komentare
Pozdrav Miro.
Na kraju balade ostane -kako kada i kako kome-
U svakom slucaju dobra pesma koja me je ohrabrila da posaljem nesto novo, obojeno strascu ali ovaj put na pocetnu.
Do citanja.
Mirjana
Let u pesmi… krasni
snovi Miro…
Najcesce u snovima, dozivimo /prezivimo/ najlepse trenutke…
Author
Mirjana,
-kako kada i kako kome – upravo je tako, ništa se ne zna niti ima pravila.
Hvala na čitanju i na komentaru. Čekam tu Tvoju novu pjesmu, nema veze gdje, ovdje ili na „početnoj“.
Pozdrav, Miro
Author
Lepa,
,
snovi su snovi, al’ se java pika. Hvala za comment.
I ja tebe pozdravljam
Miro
Da, to je život. San. Veoma često, lep san. A on je najčešće odraz duha čovekovog, ponekad i čovek ceo. Onaj koji zna da sanja, i da sanjano doživljava. Koji i doživljeno sanja. A onaj ko to ume ovako majstorski da prenese, nije sanjar.To je umeće. Spoj sna i jave, lepote i čovekovog duha. To je svetlost koja oslikava dušu autora i lepotu koja ga nastanjuje.
Lepa, veoma lepa i pitka pesma, prijatelju.
Author
Peko, jako prijatno sam iznenadjen ovakvim komentarom, tim prije što sam ovo postavio davno. Veliko Vam hvala dragi prijatelju. Miro