БЕСНИ ВЕТРОВИ
Одавно ова душа учи
да трчи пољима,
да плива морима,
да топи санте,
разбија окове,
да ломи чаше,
и прави скокове…
Одавно су јој опсесије
бесни ветрови,
таласи који се пене,
разбијају о стене…
Одавно хода
боса ноћима,
под сјајним звездама
разбаца бреме…
Одавно се дави
у капима вина,
звуцима харфи
и виолина,
погледу ћутања
сањарења,
као лептир шапуће
сатима, данима…..
Не могу јој ништа
радозналој,
враголастој, врцавој,
а понекада сетној,
не могу јој ништа
тврдоглавој, упорној,
ништа не могу,
надасве спретној!
Зароби ме у трену
разуздана,
борба са њом је
непоуздана!
Бесна ме окује у трену,
у часу ме ослободи
сузама заливену!
Животом пуна
над облацима,
воли да спава
на пропланцима…
Зна та да остајемо
до задњег дана
на улицама
чежњивог Балкана!
(с) Миладиновић Сандра


Коментари