BOJE DUGE
U bojama duge ponekad se skrijem,
gledam kako život treperi ko’ note,
ja svetlost kroz kapi i očima pijem,
sa srećom se kockam ko’ da igram fote!
Noć, a talasi nam zapljuskuju lice,
dok se odbijaju o obližnju stenu,
palma šumi pesmu o ljubavi večnoj,
ćutimo, jer reči suvišne su svemu!
Povetarac nežno mrsi moju kosu,
dok ruka u ruci igra igru senki,
jedna drugu kriju i miluju smelo,
mi ni svesni nismo koliko smo srećni!
Ne, ne žalim čas, ni ceo svoj život,
jer ovaj me tren nahrani do veka,
ako nista drugo, bar nestaće čemer,
u ime ljubavi poteći će reka!
U bojama duge ponekad se skrijem,
i danas sam tu ispod one palme,
sunce greje, a ja se u tišini krijem,
i čekam te čekam, već sate i sate…
I ako ne dodješ sjaj ćes oku biti,
daljina oduvek deli samo tela,
a, duše će ovde jednom da se sretnu,
kao dva galeba sa mora vesela!
© Miladinović Sandra
Add to favorites 
Коментари