У јеку времена

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
280 пута прочитано

У јеку времена оних који се славе,

Приватне боли постају јавне.

Гледамо таму, бол и јад,

И заборављамо то како је бити млад.

 

У јеку времена где човек постаје роб,

Тајне метала, полако постају наш гроб.

Лењост нас води ка новоме сунцу,

Само да слетимо са пламеном у срцу.

 

У јеку времена где нема хероја,

Слаби су јаки, али без броја.

Мачеви тупи и кретање тромо,

Постајемо оброк трудећи се помно.

 

У јеку времена где живот је кратак,

Губимо вредност малих детаља.

У јеку времена где љубав се рађа,

Само је мржња од исте млађа.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/49904

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.