У јеку времена

Please wait...

31 пута прочитано

У јеку времена оних који се славе,

Приватне боли постају јавне.

Гледамо таму, бол и јад,

И заборављамо то како је бити млад.

У јеку времена где човек постаје роб,

Тајне метала, полако постају наш гроб.

Лењост нас води ка новоме сунцу,

Само да слетимо са пламеном у срцу.

У јеку времена где нема хероја,

Слаби су јаки, али без броја.

Мачеви тупи и кретање тромо,

Постајемо оброк трудећи се помно.

У јеку времена где живот је кратак,

Губимо вредност малих детаља.

У јеку времена где љубав се рађа,

Само је мржња од исте млађа.