Peta Ljubav – Miljojko Milojević

PETA LJUBAV

Petak,13.jul, tzv.Crni petak.

I,ovde,više Zelenjaka greje li, greje,
a nigde hlada, nigde sveže sene…
Neki alkos pada, ustaje i sam se sebi smeje.
U trenu na ramenu osetih nežnu ruku žene.

Osvrnem se… Uronim u zenice njene,
u te oči svele -čas plave, čas zelene…
Nemo kažem sebi:seti se, seti,
čije su ovo oči, ovo lice što tugom preti…

I sećanje kresnu ko puška zapeta:
“Oh,Heti, ti si! San, java- il’ pričina!?”
“Ne, mili, ne! Ja sam Nina. Nina,
tvoja draga fina -tvoja ljubav peta!”

Laka kao pero, kao sen,
neku čudnu energiju širi:
težak i učmao dah je njen…
Al’ mi, ipak, na jorgovan miri…

Pomislih: gde ćemo sad,
a ona:”Pa, ovde- u Beli grad!”
Uđosmo u Beli grad.
Lepo, čisto, klima radi -sveže…
A moje misli, mutne, lutaju, beže…

Ko je bogu na istini?
Kojoj li je raka dom: Heti, ili Nini?
Njeno bledo-žuto lice ko čivit poplavi,
dodirom me hitrim i šapatom zatravi:

“Umrla je Heti, ona što ti u Beloj Lađi
pravila scene, ona sklona tuči i svađi…”
Ispismo kaficu pa odosmo u Diližansu,
zatim u Poslednju šansu.
Na kraju i u Prešernovu klet,
gde je pio moj boemski svet.

Kad god htedoh ceh da platim,
kelner samo do stola svrati:
“Ne, ne gospodine,
plaćeno je -čast od Nine!”

Do Novog groblja odveze nas Crni taksi.
Tek tu -u kolima, sad već kasno,
ljubila me, kao nekad, ludo, strasno …
Kad ustade, na trotoar i ne stade-
a nestade…
***
Na ulici, ispred stana,
naježih se kakav košmar:
horor, zbrka, dar-mar:
da po gradu, u sred dana,
na očigled živog sveta,
vampirica sa mnom šeta!?

Ko me ljubi, ko me časti:
vampirica, ili Nina -moja strasna ljubav peta?!
Mora da je Heti živa, Nina mrtva-njena žrtva,
pa sad petkom po gradu šeta
zbog osveta i nemira,
il’ žestoke, lude, strasti?

(C) Miljojko Milojević