184 пута прочитано
ДВА ЖОНГЛЕРА
Продала бих ти причу за грош,
и ко зна шта још од срца још,
све снове о нашем сусрету на стази,
где поветарац нежно лишће пази.
Продала бих ти магију загрљаја,
пијану звезду што се небом ваља,
веселог пса да буди те у зору,
ил’ јато птица кад напусти гору!
Продала би ти пољубаца рој,
што попут меда миришу на спој
две руке што држе се и њишу,
шетају тако док пишу своју причу.
Продала бих ти тренутке без даха,
ил’ узбуђења равна мапи злата,
тек авантуру која нема лице,
ко’ два жонглера увек насред жице!
(с) Миладиновић Сандра
Add to favorites 
Коментари