28 пута прочитано
ГОЛИШАВИ ОБРОНЦИ
Чаша је пуна звезда,
трепери ноћна језа,
али оне је зналачки гањају,
и гутљај по гутљај
шарају….
Као да места мењају,
велики бал припремају,
званице важне позивају,
а све то спретно прикривају…
Шваље им вредно хаљине шију,
игле севају кроз помрчину,
док нити свилене кроз свилу промичу,
казаљке узпут одмичу, одмичу…..
Чудом се чуде све намигуше,
док на чајанци с’ Месецом певуше…
Чудом се чуди и бајно море,
што се комеша и мрешка до зоре,
сви становници бистрога језера,
само се шуми страшно призева,
па се протеже у својој колевци,
голишави јој осташе обронци…
(с) Миладиновић Сандра
Add to favorites 
Коментари