РАСТАНАК – Срећко Симић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
28 пута прочитано

 

РАСТАНАК

 

Ноћас док пахуље падају снежне

сузе су неизбежне,

и загрљај дубок је ко свемир.

Ноћас корача немир

нашом постељом од магле сиве,

и све су радости око нас

тако веселе и тако живе…..

А ми се растајемо!

 

Ноћас ми много значи да ми кажеш мрзим те,

Да  сутра био бих јачи

и жеља за тобом ме мине

када ме однесу даљине.

 

Од ноћас се на завејане стазе

трагови наши не срећу нити мимоилазе.

Све су прекрили сметови.

Од ноћас смо само пахуље које се на длану топе,

две смрзнуте звезде и далеки светови.

 

Ноћас ми много значи да ми кажеш волим те.

Да сутра био бих јачи

и да ме за тобом жеља не мине

Када ме однесу даљине

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/50443

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.