26 пута прочитано
ЋУТАЊЕ ЈЕ ЗЛАТО
Kрију се станарице,
од најезде мраза,
и оне очекују,
лудило крај стаза…
А цвркута нигде,
белило завладало,
тек по неко јато,
од некуд се задало….
Небеса се пропињу,
сва чаробна, гиздава,
пољем ћилим се тка,
без шара и питања…
Пропео се бели ат,
ко’ сан у сну да је јава,
свуд се чују уздаси,
крајолик сав ко’ да спава!
У руци се милина,
попут тајне множи, множи…
Заклео би се свако знам,
како плива та по кожи…
А, зашто ли долази
кад нестаје тако лако?!
Нико да ми открије…
самo :“Ћутање је злато!“
(с) Миладиновић Сандра
Add to favorites 
Коментари