ДА СИ САМО ЗНАО?
Све сам могла бити ја
као срна шуми благо
као дете мајци драго
као камен реци друг
као дуги полукруг…
Све сам могла срећи дати
увек са њом друговати
делила бих гнездо са ластом
небо би ми било застор
поља би ми била дом
шума шешир са пером…
Очи би ми биле птице
најверније другарице
светла града све хаљине
сви оркестри, виолине,
моју песму би свирали,
твојом душом мирисали…
Све си могао бити ти
на Месецу ветар наде
за нас мало више правде
простора за наше приче
што на бајке само личе
сродна душа што се бори
да из ничег нешто створи…
Као пламен вечне ватре
коју љубав одржава
попут светла смео био
храбар попут самог лава
та мисао што ме прати
само да си могао знати
да сам била она права!
(с) Миладиновић Сандра


Коментари