БАДЊАК
У плавој долини снега,
на реци
између два брега,
и даље према шуми –
Трагови зеца и лисице
у перју заспале препелице,
овога јутра нису сами
Туда људи и деца
под ликом великог свеца,
радост к`о бисер просипају.
Зору и јутро са собом мире
и блаженством пуни настоје
да сву шуму исткају
песмом секире.
Прекрсти се десница рука,
па у два маха,
у три одјека
и девет звука….
стресе снег са сувог лишћа.
А церово, ил` дрво благуна
к`о раскошна царска круна
расцвета снег поред жбуна.
После се бисер од много зрна,
дрво за дрветом
благун до цера
са истока, југа, ил` севера
стазом сребрном спушта ка реци,
на чијем леду цика се деци
разлеже песмом распевана.
А дрво храста, једно на друго
у жбун велики крај дућана
ређају веселе храстоноше,
да вином црним, ракијом љутом
прославе радост бадњега дана
Затим се кротко размиле поново,
и свако срцем среће препуним
на раме пребаци дрво храстово,
окити двориште свако крај друма,
И за час у подне хладно и златно
снежном долином међу два брда
у село израсте храстова шума.
Add to favorites 
Коментари