186 пута прочитано
ПЕСМА МАЈЦИ
Остарела си лагано, храбро.
јер очи ти сијају нејлепше,
па зраче оне боре на лицу,
притајен осмех њиме ти плеше….
Одлетела си тихо, далеко,
класје ти њише бујним пољима,
у седој коси се скривају шеве,
збијају шалу са невољама…
Зарудела си у рану јесен,
а мирис се шири од твојих уздаха,
сећам се када сам била дете,
колико си ми звезда убрала…
Она лепота знам где се скрила,
не, нигде мила није нестала,
ти њоме зрачиш у позне дане,
у души ти се вечно угнездила!
И мислиш није време за снове,
а они се везу кад ти се прохте?!
Пусти те седе, године прошле….
Мајчице како да осмех ти отмем?
Рашири крила вољена моја,
нек језди твоја успаванка слатка,
јер ти си вечна и воља твоја,
јача је од страха и растанка!
(с) Миладиновић Сандра
Add to favorites 
Коментари